Ko je sedeo za stolom
Imam 42 godine i radim kao finansijski analitičar. Muž Kosta je dobar, ali pored svoje majke, Zinaide Pavlovne, nekako se skupi i zaćuti. Za stolom još tetka Ljuša, večito uvređena, i rođak Vovik, čovek čije je najveće dostignuće nedovršen kurs vulkanizera iz 2012. i sposobnost da drema širom otvorenih očiju.
Porodični savet “bez mene”
Nedelja, kolač na stolu, i glas svekrve sladak kao pekmez:
Mi smo na porodičnom savetu već sve odlučili bez tebe. Uzećeš kredit, a mi ćemo svi zajedno vraćati.
Plan je bio prost: vikendica na njenom placu, kredit na moje ime. Ljuša “kao švajcarski sat” daje 5.000 mesečno od penzije, Vovik “rukama” i jeftin cement preko druga sa fabrike. Ja — dug na vratu. Oni — dača na papiru svoje majke.
Okrećemo tablu
Ja klimam, još i dodam: ne tri, nego pet miliona. Cela nedelja glumim poslovnost, tražim dokumenta za plac, nešto preračunavam. U subotu sazivam odgovor na njihov savet. Sivi kostim, fascikla na sto:
— Banka je preliminarno odobrila pet miliona, odličan procenat. Ali traže ozbiljne uslove.
Zastanem, pa nabrajam: svi ste suzajmci i jemci; kredit je namenski; treba čvrst zalog. Sa moje strane — naša kola. Od tetke Ljuše — njena jednosobna. Od Zinaide Pavlovne — njena trosobna. Od Vovika — garaža i obavezno osiguranje života.
Lica poblede. Zinaidina osmeh sklizne. Tišina, čuju se samo sat i kako im se ruše snovi.
Brzi rasplet
Odjednom, svima skaču pritisci, radikulit, “treba mi garaža zbog zimske gume”. Ja zatvaram fasciklu sa lažnim obrascima i vadim drugu.
Mamina sveža potvrda iz katastra i fotografija malog finskog kućerka na obali jezera. Mama kupila juče, ja dodala iz svojih, predbračnih ušteđevina. Pravna strana čista: nema mene, nema mog muža, nema kredita — samo mamina tišina i borovi.
Dođite u avgustu, vazduh je dobar. Samo ponesite motike: dvadeset ari za pljevljenje, a Vovik neka kopa bunar. Porodica smo. Pomažemo se. Besplatno.
Šta je ostalo posle
Tema zajedničkih kredita od tada nije ni pipnuta. Kad me Zinaida sretne pogledom, proguta knedlu. Valjda je shvatila da se tuđ planovi lako rasprše kad svako treba da uloži svoju stvarnu odgovornost.
